| Napokon smo sami, u tom dvorcu praznom
| Мы наконец-то одни в этом пустом замке
|
| Umorna od puta ostala si sa mnom
| Устал от поездки, ты остался со мной
|
| Bijela si i mirna kada sklapaš oči
| Ты белый и спокойный, когда закрываешь глаза
|
| Predjelima sjajnim sada ćemo poći
| Мы сейчас перейдем к большим пейзажам
|
| Nema na tvom licu nemira ni sjene
| На твоем лице нет беспокойства или тени
|
| Zauvijek si, draga, zaspala kraj mene
| Ты заснул рядом со мной навсегда, любимый
|
| Sigurni smo sada, nježna si i plaha
| Теперь мы в безопасности, ты нежный и робкий
|
| Ali ovdje nema života ni straha
| Но здесь нет ни жизни, ни страха
|
| Sad nas more čuva, sad nas kriju kiše
| Теперь нас защищает море, теперь нас скрывают дожди.
|
| Jedno zvono zvoni — ne čujem ga više
| Один звонок звенит - я больше не слышу
|
| Tonemo u mraku, ali tu gdje ležiš
| Мы тонем в темноте, но где ты лежишь
|
| Probija se svjetlo, ili mi se smiješiš
| Прорывается свет, или ты улыбаешься мне
|
| Sad nas more čuva, sad nas kriju kiše
| Теперь нас защищает море, теперь нас скрывают дожди.
|
| Jedno zvono zvoni — ne čujem ga više… | Звенит один звонок - уже не слышно... |